Ti, čitaoče naravno znaš šta je dimenzija, zar ne?
Kada ti neko kaže – ta stvar je trodimenzionalna, ima vrednost a u jednoj dimenziji, b u drugoj i c u trećoj – super, i to je to, jednostavno i dosadno kao klot pasulj!
Ali čekaj, možda u toj čorbi ima još nečega, neki egzotični začin koji ne možeš tačno da identifikuješ ali ga jasno osećaš – nešto što ti govori da iza prividne jednostavnosti mora da postoji neka kompleksnija unutrašnja strukura, nešto što ne možeš sebi da objasniš prostim zbirom sastojaka koje ti je kuvar nabrojao kuneći se da ničeg osim toga tu nema.
I ta činija u kojoj su nam poslužili to misteriozno jelo .. zar i ona nije zanimljiva – ko pravi tanjire u elipsastoj osnovi? Hm a tanjir na kojoj stoji je u osnovi savršen krug. Šta to pokušava da mi sugeriše taj prokleti kuvar?! Tačke koje formiraju elipsu i tačke koje formiraju krug! Pa da! Šta kaže matematika – obe su iste, isti broj, ista dimenzija, ista pesma! Zar?!
Dragi moj/Draga moja zar vam to ne zvuči … sumnjivo?
Ali ja jasno vidim dva oblika posude! Jedna se krivi lepo, stalno. Druga se steže – rasteže kao da joj nešto fali! Ne možeš da se ne zapitaš …
Kako možeš reći da su dve stvari iste ako se ponašaju potpuno različito?
Znaš šta – hajde da dimenziji damo malo više stila – bella figura što bi rekli dragi Italijani – oni bar znaju šta je elegantno i šta je lepo!
Ne samo broj.
Nego broj plus karakter.
Dimenzija sa strukturom.
Neka ima svoju krivinu! Neka ima svoj spektar! Neka se razlikuje! – Makar malo.
Znaš… kao ljudi. Svi imamo po dve ruke, dve noge, ali nismo baš isti, zar ne?
Naravno, kao i uvek, da ne bih zaboravio zapisao sam skicu u radu, matematički -ozbiljno, kao što dolikuje zoon logicon-u, što smo valjda naposletku, jel?!
Ali cela stvar je zapravo vrlo jednostavna:
Dimenzija može biti objekat. Može imati identitet. Možeš da je uporediš s drugom.
Kako je to stari dobri Joe Cocker rekao – You don’t care a bag of beans for me
Unchain my heart, oh please, set me free
…
Iako su mi dimenzije mnogo draže od tog džaka pasulja koji pominje Džo ipak sam ih pustio da idu svojim putem i zapitao se (prokletstvo generalizacije valjda prati svakog ko je u životu napisao liniju koda – to mu dođe nešto kao Pavlovljev refleks – a kako bismo to mogli uopštiti? smh smh)
Ako sam mogao da razvežem dimenziju od broja..
šta još možemo da razvežemo??
- Možda topologiju od metrike.
- Možda funkciju od domena.
- Možda promenu od vremena.
- Možda identitet od osobina.
Znam znam čitaoče/čitateljko draga, siguran sam da u ovom momentu misliš – ma ti si razvezao pamet od samog sebe i ne mogu ti ništa zameriti na toj misli… sram te bilo, ipak!
Možda smo sve vreme radili matematiku kao oni kandidati za vojne ronioce kad im vežu ruke na leđima i bace ih u bazen i kažu – plivaj! Lepo je to za prijemni ispit u izvesne jedinice koje nose ime izvesnih perjara ali ako baš ne mora za svaki dan ja bih odvezanih ruku molim vas lepo.
I znaš šta se desi kad razvežeš stvari?
Igre dobiju nova pravila. Ili se pojave potpuno nove igre.
Počneš da vidiš stvari koje ranije nisi mogao ni da zamisliš.
Možda možeš da kažeš:
– Ova dva oblika imaju istu dimenziju ali različitu muziku! Muziku!? Da … zašto da ne, ako smo mogli pridružiti stvar kao dimenzija što ne bismo mogli i muziku?! Arbitrarno je koliko i dimenzija ako malo promislite o tome…
To je ono što ja zovem slobodna matematika.
Ne ona iz knjiga koje mirišu na vlagu.
Nego ona koja skače, zeza se, ispituje granice.
Matematika koja je živa koliko i ti!
Matematika gde možeš da pitaš:
„Čekaj malo… zašto su ove dve stvari uopšte zajedno?!?“
I ako ne nađeš dobar razlog – razvežeš ih!
Zato sam napisao taj rad. Zato pišem i ovo.
Ne da ti dam formule. Nego da ti kažem:
Ne moraš da prihvataš stvari onakve kakve ti ih daju. Možeš da ih prepraviš.
Možeš da napraviš novu igru. I da se igraš pametnije.
To je ono što nauka jeste, ili što bi trebala da bude.
👤 Aleksandar Bakalov
(nezvanični predstavnik Matematičkog Cirkusa i matematički oslobodilac u pokušaju)
Ako želiš da vidiš kako izgleda dimenzija s karakterom, evo mog rada – nije dugačak, ima čak i dokaz. Ali prava stvar je ideja. A ona se ne meri brojevima, ona nema dimenzije, izgubila ih je kao Petar Pan senku.
Оставите одговор